Изгледом је Власотинце интересно, јер је задржало стари облик, који и за време Турака имађаше. Све друге вароши, што их придружисмо домовини, изменише свој облик, приближивши га облику што га имају и друге вароши у Србији. А Власотинце оста исто, старо Власотинце са лавиринтом кривих, уских улица неравнога пода, ниским дућaнима и ћепенцима, склоњеним кућама, које су ограђене високим слабим зидом. иза кога се често налази најпре дишер-авлија – спољна авлија – у којој су: кошеви, кола, стока и други домазлук, арем-авлија, где је кућа, и поред куће дивна башта испуњена красним цвећем и османлуцима. Неколико кафана по плану, нешто незнатних нових дућана и кућа, сва је измена. Средину вароши захвата пространа пијаца, која је и пре ослобођења била толика. Око пијаце је нешто нових грађевина, а около тога све је старинско.
Тихомир Р. Ђорђевић, Белешке о Власотинцу, (Одштампано из „Дела“) 1897. Репринт издање Власотинце 1997,16.
