Проф. др Радомир Д. Ђорђевић за тему свог другог предавања у нашој библиотеци имао је педагогију. Али не било коју него саме њене зачетке, из античког доба, са унапред постављеним питањем: да ли је српска педагогија старија од грчке!
„Ова је књига писана у форми хипотезе, истраживања се настављају и верујем да ће нова сазнања потврдити наше ставове“, казао је на почетку свог излагања професор Ђорђевић.
Поред њега, као други предавач била је његова супруга, педагог Драгана Б. Ђорђевић, која је посебан акценат дала на објашњење текста са обелиска из Ксантоса, односно Срба (Зрба, Сирбина) из Ликије (Лике) у Малој Азији.
„Нека имена за места и регије су тако слична садашњим са наших простора да је то просто невероватно… Збуњује и чињеница да су 26 слова наше ћирилице истоветна онима из винчанског писма“, истакла је госпођа Ђорђевић.
Збуњеност се очитавала и код публике, која са овог предавања свакако није отишла равнодушна. Можда ће се неко од њих упустити у даља проучавања ове теме. А блага, звездана ноћ, уочи Винског бала (четвртак, 26.8), трудила се да нас увери да су чуда могућа.
