Трудећи се да пригодним програмима обележимо датуме важне за библиотеку, за 8. септембар, Светски дан писмености, уприличили смо предавање на тему „19. век – век српства у Дубровнику“. У помоћ смо позвали Александру Стошић, докторанда филологије на Филозофском факултету у Нишу, чија је ужа специјалност управо дубровачка књижевност.
Слушаоци су махом били ученици првог и другог разреда гимназије, који ову тему обрађују као посебну наставну јединицу. Рекли бисмо корист за све који су се тог четвртка нашли у Галерији наше установе.
Уводећи нас у причу, Александра је указала да већ у средњем веку Дубровник од латинског постаје град са већинским словенским становништвом. Томе је допринела трговина и сарадња са српским и босанским владарима, пре свега са Немањићима.
Занимљив нам је податак који смо чули да су први забележени стихови у Дубровнику писани ћирилицом. Такође, лик Светог Саве се јавља у делима дубровачке књижевности, у поезији, прози и драми. Јаке везе вог града и Србије биле су и у време Карађорђа и Првог устанка, када је велика помоћ устаницима стизала из Дубровника и Трста, а у славу храброг вожда спеван је и еп „Карађурђевка“.
Овим се питањем нарочито бавио Светозар Борак у своме делу „Срби католици“, а Никола Тоља наводи да је у 19. веку било чак 166 Срба католичке вероисповести, интелектуалаца који се издвајају по својим делима, међу њима: Дум Иван Стојановић, Антун Фабрис, Матија Бан, Медо Пуцић, Луко Зоре, Марко Цар идр.
„Што се тиче православних Срба у Дубровнику их је било доста мање, међу њима се током 19. века издваја Јовица Перовић. Покушаји подизања православних храмова од дубровачког Сената дуго су наилазили на отпоре, да би, ипак, током векова, била изграђена три“, казала је, између осталог Александра Стошић.
Она је посебно издвојила име и дело Матије Бана, једног од последњих Дубровчана који су били у служби српске круне, а по којем је назван један део Београда: „Он је први поменуо име Југославија, као назив за будућу државу јужнословенске браће, један је од иницијатора за оснивање друштва Свети Сава, а први је помињао неопходност подизања храма Светом Сави“.
На крају предавања Александра Стошић је похвалила жељу власотиначке библиотеке за сарадњу са филолошким одељењем Филозофског факултета у Нишу. На то је директор библиотеке Срба Такић казао да сарадња постоји одраније и да већ имамо нека нова предавања заказана до краја године, чији ће предавачи бити професори нишког Филозофског факултета.
