Дружењем завичајних песника кроз посебно организовани програм, назван – „Останимо деца“, обележен је 2. април, Међународни дан књиге за децу. У Галерији наше Библиотеке представљени су завичајни писци, аутори књига за децу, које су штампали локални издавачи.
Било је ово прилика да се, пре свега, присетимо оних који ове вечери нису могли да дођу – најпре Гаврила Стојановића, „најдражег учитеља“, аутора осам песничких збирки посвећених најмлађима. Присетили смо се и свих оних који су се упокојили, али су за живота оставили литерарно наслеђе достојно пажње и поштовања. Ове вечери су посебно поменути и представљене су њихове књиге – Милица Шушулић, Невенка Поповић, Никола Митровић, Љубомир Глигоријевић и Криста Ђокић. Уз њих и Дара Секулић, која је тек неколико година (игром судбине, као расељено лице) живела у Власотинцу, али је деци Власотинца оставила збирку песама „Реч се игра“, која је 2001, на „Бранковом колу“, у Сремским Карловцима, проглашена за најбољу књигу те године.
Готово сви песници који су позвани били су присутни, читали су своје радове, сведочећи тако, на најлепши начин, да су сачували дечји дух и стваралачку ведрину у себи. Ове вечери представили су се: Љиљана Глигоријевић, Јелена Сарић Цветковић, Весна Петковић Пешић, Јасмина Митровић, Светлана Пешић, Јaдранка Ђокић и Срба Такић. На задовољство домаћих писаца у госте су им дошли пријатељи из Лесковца: Јелена Јанковић, Зоран Јовановић и Тома Стојковић.
Ово је била прилика да се каже и која реч више о локалним издавачима и издаваштву, да се похвали напор и ентузијазам оних који су неуморно радили на откривању, помагању, праћењу и подстицању завичајних аутора. Као сведочанство изреченим похвалама, изложене су 42 књиге, које су у протеклих четврт века издали Лист Власина, Културни центар, Фондација даровитих, Удружење Лоза и наша Библиотека.
Чини се да је ово било једно од оних вечери када су они који су одштампали неку своју књигу били охрабрени да наставе са поетским стваралаштвом, док су они који то још увек нису успели, на овај начин подстакнути да не посустају у тој намери. У сваком случају, Власотинце може да се похвали бројем оних који пишу, као и вредношћу написаног. Признања заслужују и сви они који су учествовали у организованим настојањима да се написано публикује. Све у славу песника, певања и нашег Власотинца.
