Одавно за неку песничку збирку није било толико интересовање као за поетски првенац Николе Момчиловића „После поноћи“, коју је издала наша библиотека. Представљена у понедељак, 4. марта, привукла је завидну пажњу пријатеља и познавалаца досадашњег Николиног литерарног рада.
Након доброг пријема његове прве књиге, збирке кратких прича „Обичан дан“, Никола се овом песмарицом потврдио као талентовани посвећеник писању и грађењу неког бољег, продуховљенијег света, путем свога литерарног стваралаштва.
„Он говори кроз песме билом своје генерације, сумњичав је али и искрен, несигуран је и неповерљив, тражећи подршку и признање, зато се тек стиховима исповеда“, увео нас је у ово занимљиво вече уредник књиге и директор Библиотеке Срба Такић.
У истом тону говорила је и Светлана Пешић, наводећи: „Песме из ове збирке израсле су из песникове потребе да се снађе у бурном мору живота, оном којем нуди посвећеност али и тражи себи ослонац, трагајући за собом Никола је ту сигурност пронашао у поезији“.
„Ишчитавајући збирку ‘После поноћи’ стекла сам још јачи утисак о Николиној даровитости, зато од њега очекујем још веће песничке узлете и домашаје“, казала је Марија Поповић, песникиња.
Захваљујући се на лепим речима и на поверењу које су му исказали својим присуством Никола Момчиловић је, не желећи да говори о свом литерарном раду („Остављам да моје песме говоре уместо мене, а вама да пресуђујете о њима“), прочитао је тек поговор из књиге.
Стихове из ове збирке читале су гимназијалке Софија Митић и Милица Павловић, које су тиме програм увеле у пријатно дружење и пријатељске разговоре још дуго после завршетка званичног дела програма.
