У свом дуготрајном постојању, Власотинце је више пута мењало свој насеобни простор, место, положај и тип, развијајући се, почев од римског кастела, затим уз српски манастир, село, које у турском периоду постаје (почетком 16. века), „дервенџијско“, у области Дубочици, под именом „Влашотинац“ пописано је (1516) у саставу „тимара“ Софијског санџака…Из турских писаних извора и сачуваних народних предања сазнаје се да је и Власотинце, као и друга суседна „дервенџијска“ села, у рано турско доба имало карауле, једну подигнуту, као војно осигурање путева, путника и робе, на месту испод виса званог „Китка“ и „под Горином“ на Власини
Др Видосава Стојанчевић, Власотинце после ослобођења од Турака (1979-1890)
