Почетак задругарства у овим крајевима датира од 1902. године…У то време Власотинчани ће бити главни снабдевачи грожђем становништва у Лесковачкој котлини. Да би се олакшало снабдевање произвођача саднмицама „у Власотинцу је формиран Срески расадник који је почео да ради од 1901. године“. Тако да ће виноградарство узети маха у овим крајевима… Недовољно стручни и без потребних средстава за обраду винограда и пререду грожђа, виноградари овог краја још пре првог рата успели су да оформе своју задругу за прераду грожђа, по неким подацима оформњене су чак две задруге…На темељима ових задруга формирана је нова Винарско – виноградарска задруга у Власотинцу и Прва Скупштина оснивача задруге одржана је 29. октобра 1922. године…Ова задруга је тек 14. октобра 1924. године примљена у Савез Српских земљорадничких задруга, па се зато овај датум с правом сматра даном оснивања задруге. Преломни период за власотиначке виноградаре и задругу биће од 24. маја 1926. године, када је створено удружење виноградара из Власотинца и околних села, па до 1930. године, када је изграђен први прерађивачки капацитет од 30 вагона…Одбор је 16. септембра 1926. године покренуо излажење првог власотиначког листа Власина који је одиграо велику улогу у пропагирању задругарства у овом крају. На дан 27. августа 1930. године биће положен камен темељац Винарско – виноградарске задруге у Власотинцу, у присуству великог броја напредних Власотинчана, представника цркве и задругара…
Новица Тричковић, Прилози за изучавање задругарства у винарско-виноградарској задрузи у Власотинцу, Власотиначки зборник 1, Културни центар Власотинца, 2003, 113
