„На челу војске која креће ка Албанији, а оданде ка Грчкој краљ у воловским колима. Стегао га ишијас па не може да јаше коња. За два-три дана пут ће их одвести у Власотинце. То се овде рашчује и крену богатији људи за војску да припремају све што могу, а што ће јој на путу користити. Лака Ристић, звани Грчки, који је пекару у центру вароши држао, учини највише…
Краљ стигне тик испред пекаре. Сиђе с кола да протегне ноге. Народ га велича, а Лака Грчки пред њим са послужењем – дугуљастим симитом, уздуж засеченим и премазаним јајетом…
-Пекару – прекиде га краљ, прихватајући понуђени симит који се још пуши – једино вам сам Бог може платити за овакву доброту коју за моју дичну војску учинисте.“
Михајло Поповски, Карађорђевићи против Карађорђевића