„Власотинчани и околни сељани, бистри су и вредни људи. Свесни свог имена и своје народности, они су бољи Срби и патриоти од Нишлија и од Пироћана. Тај њихов патриотизам није скорашњи. И у првом и другом устанку борили су се против Турака. Њихови су их устанци истина скупо стали, али они при свем том остадоше добри Срби, непоколебљиви у вери и нади да ће ускоро куцнути час њиховог ослобођења и уједињења са Србијом. Њихова вера и нада није их издала. Они су то и дочекали.“
Михаило Марковић, Моје успомене, Београд 1906, 271
