Интересовање грађана и ученика градских основних и средњих школа за својеврстан час историје посвећен учитељу Петру Спирићу, било је изузетно велико. Рекли би смо потпуно разумљиво, јер је учитељ Петар својим животом и делом заслужио много више поштовања и памћења него што га сада има. Час, односно предавање организовала је наша библиотека 7. априла, у оквиру манифестације „Ускршње радости“. О „лику и делу“ учитеља Петра Спирића говорили су Александра Крстић, библиотекар у Завичајном одељењу, Драган Д. Видосављевић, завичајни хроничар, и Срба Такић, директор Библиотеке.
Било је ту речи о његовом 52-о годишњем раду на описмењавању генерација Власотинчана; о оснивању Народне књижнице и читаонице „у Власотинцима“, којој је он био покретач и први председник Управног одбора; о личним примерима „чојства и јунаштва“ у борби за ослобађање од турскога зулума и ропства; о његовим синовима који су, задојени породичним васпитањем, патриотизмом и слободарством, дали своје животе у одбрани „мајчице Србије“, у балканским и Првом светском рату. Посебан део издвојен је за причу о „Изјави Власотинчана“, родољубивом протесту упућеном Берлинском конгресу против одлука Сан-Стефанског уговора, којим је подручје Власотинца требало да припадне Бугарској. Овај протесни акт написао је учитељ Петар, и, верујемо, захваљујући и њему, Лесковачки округ, као и Пиротски, Врањски и Прокупачки припојени су кнежевини Србији.
Час у част учитеља Пета Спирића праћен је са пажњом и у тишини, на задовољства предавача јер су „погодили тему“, а завршен је поруком да свој завичај морамо волети, морамо бринути о њему и својим понашањем, радом и остварењима чинити да он буде још лепши, успешнији и познатији. Пример учитеља Петра зато свима треба да служи као пример који ваља следити.
