Занимљивости

Соколска идеја др Мирослава Тирша није мимоишла Власотинце и Власотинчане који су, након ослобођења од Турака, жељни слободе и просперитета, брзо прихватали нова сазнања и идеје. У последњој деценији XIX  века основано је неколико удружења, од којих посебно треба истаћи: Занатско удружење (1892), Стрељачко друштво (1986), Певачку дружину „Његош“ (1897) и Трговачко друштво (1900). У њима су грађани

Ослобођење од Турака први је прелом у развитку Власотинца…Власотинце у првом периоду развија се, цвета и богати. Води трговину са једном широм области: целим данашњим срезом, са деловима лужничког и заплањског среза. Власотинце због своје живе трговине, занатства и винарских производа постаје у оно доба важан економски центар са пространим

У одсуству богатих мецена, институција или издавача, нарочито за време турске владавине, настао је покрет претплате. Код нас је пренумерација (претплаћивање) започела 1794. године Историјом Јована Рајића међу Србима у Аустрији, прешла је у Кнежевину Србију а раширила се и у српским крајевима под турском влашћу. У југоисточној Србији претплаћивање је почело

„Значај ослобођења Власотинца 10/22. децембра 1877. године сопственим снагама његовог становништва био је веома велики уопште у стратегијским плановима српске војске  у ратовању са Турцима. Власотинце је ослобођено пре него сва околна варошка места у његовом окружењу: Ниш, Бела Паланка, Пирот, Лесковац. То ослобођење било је дело једног спонтаног али

„На челу војске која креће ка Албанији, а оданде ка Грчкој краљ у воловским колима. Стегао га ишијас па не може да јаше коња. За два-три дана пут ће их одвести у Власотинце. То се овде рашчује и крену богатији људи за војску да припремају све што могу, а што

„Јужносрбијанци су слободи Србије дали видан допринос и ушли у поменик патриотизма и јунаштва. Бранећи своју земљу, свој национални опстанак, Власотинчани су се храбро борили у току Првог светског рата у Првом пешадијском пуку Моравске дивизије. Храбро су се борили и гинули у Церској и Колубарској бици, на Дрини, у

„Народни устанак Власотинчана и власотиначких села био је од посебног значаја у историји Другог српско-турског рата у децембру 1877. године. На вест о бекству Турака из Лесковца, а на основу предходних договора, власотиначки устаници су поставили јаке наоружане снаге на путу према Грделици, где се налазила турска војска на путу

„Власотинце као варош одвојило се је од осталих турских вароши. Док Ниш, Пирот, Лесковац и Врање имају изглед турских вароши, дотле се Власотинце приближава нашим варошицама. У Власотинцу нема зидом ограђених авлија, да сајбија не види белог бога на сокаку, ни ко њега у авлији, нема оних ћорсокака као у

Када је Свети Сава дошао на Власину, Власинци га угосте лепим сиром. Он их зато благослови: да довека имају добра сира… Кад је Свети Сава ишао по овим крајевима и учио народ, сврне и у Власотинце. Он је носио уза се петла, који му је певао те казивао које је

Власотинце, као друмско насеље , развило се на једном од значајних попречних караванских путева, и то као економско средиште за планинску област Буковика, за побрђе Крушевице и за Власотиначко Поље. Привредна разноврсност планинских залеђа, побрђа и котлине равни изазвала је занатску радиност…Лежећи на споју привредно разноликих области, Власотинце је место