Поетско вече Радосава Стојановића, једног од најпознатијих и најнаграђиванијих савремених српских песника, протекло између два обилна кишна таласа, у предвечерје 27. јуна, било је испуњено непосредношћу, позитивном енергијом и симпатијама за поетску, пре свега завичајну реч.
Наиме, Радосав Стојановић, родом Црнотравац, некада главни и одговорни уредник приштинског дневног листа Јединство, директор Покрајинског позоришта у Приштини и уметнички директор Нишког народног позоришта, не заборавља свој родни крај и радо му се враћа, црпећи оданде инспирацију за своје стваралаштво.
Ове вечери он је читао песме из својих збирки: Има една дума, Стазе и пртине, Кад би љубави било. Највећим делом песме у њима писане су на призренско-тимочком дијалекту, односно на матерњем језику самог аутора. Светан одговорности очувања народног говора и његовог стваралаштва, он се труди да својим радом и делом то докаже. Како је и нагласио Данило Коцић у свом поздравном обраћању: „Радосав ће, поред свег богатства стваралаштва, остати упамћен по свом Црнотравском речнику, који му је издала Српска академија наука“! И Срба Такић, директор Библиотеке, изразио је своје задовољство због организације вечери са песником који је, уз изразити лирски таленат, сачувао осећај припадности заједници из које је потекао и коју слави својим писањем.
Осим стихова које је казивао Радосав Стојановић, један део вечери посвећен је завичајним ауторима, који су читали своје песме писане на дијалекту. Поред горе поменутих ту су били и Јасмина Митровић, Светлана Пешић, Властимир Шиља Стојановић и Никола Момчиловић.
