По попису од 1879. године, Власотинце се истицало по броју писмених становника: 432 писмена мушкарца и 32 писмене жене, од укупно 2626 становника. У то време, у много већем Нишу свега 732 мушкарца била су писмена, а у Врању је било 27 писмених жена. У поређењу са другим срезовима у данашњем Јужноморавском региону, може се слобидно рећи да је наш срез имао више писмених становника него многи други градови. И кад је у питању отварање школа после ослобођења, наш крај је предњачио. Поред власотиначке основне школе, радиле су школе у следећим селима: Конопница, Крушевица, Дадинце, Горњи Присјан, Рупље, Црвена Јабука, Велико Боњинце. У то време Белопаланачки срез имао је четири школе, Масурички три, Заплањски две, док су Косанички , Јабланички и Прокупачки срез имали само по једну школу…Са развојем школства отварају се и прве књижаре.
Станислав Горуновић, Основна школа у Власотинцу, Власотиначки зборник 2, Културни центар Власотинца, Власотинце 2006, 212
