“ Ја сам мислио да је Власотинце село, или, ако не то, а оно каква мала и јадна касабица. Али како сам се изненадио кад сам ушао у варош која није само по имену него у самој ствари варош, која је тако чиста, бела, уљудна и уређена, као да је 30 година под Србијом била. Овде нема турских зидова, него су куће на улици. Куће су лепе и чисте, многе су на два боја, изгледају као неке виле. Као варош Власотинце је лепше од Прокупља и Врања; као место од Лесковца, а од Пирота и као варош и као место.“
Мита Ракић, Из нове Србије, Кнежевина Србија, 124.
