Књига „Каланска ората – баба Васћина ората“, аутора Жике Јовановића, још једно је сведочанство добре сарадње и заједничке бриге црнотравске и наше библиотеке да се сачувају завичајне вредности. Аутентична казивања о некадашњем животу у рубним црнотравским селима према бугарској граници, написана изворним језиком становника овог подручја, а кроз казивање баба Васће (Васке), трајни су траг о минулом, који полако нестаје и из сећања све мањег броја становника ових села.
Зато је Александра Цветковић, директорка црнотравске библиотеке „Сестре Стојановић“ похвалила напоре које чини Жика Јовановић, да се приче о Црној Трави и њеним становницима чују што даље и што јаче.
„Напор који он улаже, сагласио се и Срба Такић, директор наше библиотеке и уредник ове књиге, за сваку је похвалу. Некада је, као председник општине то чинио кроз бригу за улагања у привреду и отварање радних места, а данас путем писања и спашавања од заборава свега прошлог.“
Говорећи о свом раду на књизи „Каланска ората – баба Васћина ората“, њен аутор Жика Јовановић се често пребацивао у улогу „баба Васће“, говорећи језиком Каланчана и Преслапчана, подвлачећи тиме потребу да се одржи живот и сећања на оно што је било, а отишло је у неповрат са одласком људи у потрази за бољим животима.
Представљање ове књиге у етно-соби црнотравске библиотеке, у понедељак, 29. јула, међу присутнима је пробудило нарочито осећаје и вратило сећања на некадашњи живот у овом крају и на људе којих се сећају. Овде морамо да поменемо да ову књигу, изашлу у нашем издању, чини још вреднијом урађена коректура и речник на дијалекту овога краја, који је сачинила учитељица у Градској Љиљана Глигоријевић. На жалост, она није могла да присуствује представљању дела у чију је припрему уложила велики труд и вољу.
