Међународни дан матерњег језика обележили смо, како и приличи, пригодним програмом. Потрудили смо се да он буде такав да привуче пажњу што ширем кругу поштовалаца говора који нам је рођењем дат. И успели смо, на радост нас организатора и свих оних који су дошли у Гигину кућу, у уторак 21. фебрауара.
Како би програм био што садржајнији одлучили смо да распишемо наградни конкурс за ученике средњих школа, да их тако подсетимо и подстакнемо на неопходност очувања матерњег језика. На то је у поздравном обраћању указао и Срба Такић, директор Библиотеке: „Са колико труда и воље савладавате и поштујете свој књижевни језик истим жаром требате да чувате и негујете говор који вам је генима усађен“!
Резултате конкурса саопштила је колегиница Јована Петковић: „У јакој конкуренцији жири је ипак морао да се одлучи за само три рада – прво место освојио је Вукан Димитријевић, друго Марта Митровић, а треће Тара Митровић, сви ученици Гимназије“.
Потом су награђени ученици прочитали своје радове, подржани одобравањима и аплаузима пажљивих слушалаца. Тема конкурса био је стих из песме „И на паре овчар треба“ Власте Ценића – „Од радос до небо рипкама“! Тема инспиративна и шаљива, какви су били свих четрдесетак пристиглих радова.
Други део програма био је посвећен управо стваралаштву Власте Ценића, најпознатијег песника који пише на призренско-тимочком дијалекту. Добро познат власотиначким љубитељима поезије, он је код нас наступао углавном по школама. Овог пута је прихватио предлог да лепоту нашег говора кроз своје песме представи старијим слушаоцима. Одлична посета, пажљива публика, насмејана и задовољна лица посведочили су да је он и овога пута био на висини задатка – лучоноше очувања матерњег језика кроз песме и певања.
Да би његов наступ био потпунији у помоћ смо, на његово тражење, позвали и пријатеље музичаре – Перу Јовића са фрулом и Николу Станковића са хармоником. Понесени веселом атмосфером, и они су своје наступе осмислили и извели веома успешно. Овакве вечери, за које се тражила столица више, намећу нам обавезу да и наредни програми, које будемо организовали, буду барем приближно успешни.
