Дан општине је био повод да се у Библиотеци, у читаоници Завичајног одељења (11. 10) окупе завичајни песници, да говоре стихове о свом Власотинцу. На песничком матинеу, симпатично названом „Власотинизуј се,” под стиховима „Љути се, негодуј и псуј, али се Власотинизуј, / мршти се, прети, критикуј, али се Власотинизуј. / Власотинце је такво јер смо такви сами, / побољшај га собом, узалуд не драми” – окупили су се: Лука Крстић, Данило Коцић, Светлана Пешић, Јасмина Митровић, Љиљана Глигоријевић, Весна Петковић Пешић, Светлана Станковић, Никола Момчиловић, Дејан Алексић, Војкан Арсеновић и Срба Такић.
Сложни да барем кроз песму, даром који им је дат, допринесу лепоти и бољитку своје заједнице, присећали су се својих пријатеља, преминулих песника, али и сликара, чија су им дела и заједничка друговања остала у сећању. Ред песама, ред сећања у пријатељској атмосфери, учинили су да ово дружење потраје дуже од планираног.
Јединствени закључак свих учесника био је да после смрти старијих завичајних песника и сликара, који су били препознатљива имена културног живота Власотинца, јавља потреба да се обнови рад удружења и да млађи ствараоци преузму њихово вођење и организацију сусретања и активности.
