ВЕЧЕ ЗАВИЧАЈНЕ НОСТАЛГИЈЕ

Поводом Међународног дана матерњег језика, 21. фебруара, у Галерији Библиотеке представљена је књига Чаршија Радета Јовића. Књигу је приредио Драгослав Гиле Бранковић, док се као издавач потписује Срђан Сиђа Живковић. Њих двојица су били гости вечери и говорили о стваралаштву Радета Јовића, једног од најпознатијих и најпризнатијих лесковачких културних посленика.

Вече је отворио Срба Такић, директор Библиотеке, похваливши се да је као тадашњи уредник (1998-2004) Листа Власина имао привилегију да се дружи са Радетом Јовићем, да научи од њега зашто је неопходно борити се за очување властитог, културног и језичког, идентитета, и да накалеми на себе нешто од његове енергије за организацију културних програма, подстичући завичајне ствараце. Као плод те сарадње изашле су три књиге, као издања Листа Власина: два издања књиге песама за децу Грумен земље и роман Бесна кобила.

Срђан Сиђа Живковић је, хвалећи песничке узлете Радета Јовића: „Чији су поједини стихови ушли у народни говор и стопили се са свакодневним животом, као да су из народа изникли – што је највећа потврда његове вредности“, ипак замерио Лесковцу да не цени своје ствараоце и да се Радету Јовићу није достојно одужио.

Драгослав Гиле Бранковић је говорио о многоструким интересовањима и талентима свога кума Радета Јовића, наговештавајући да ће осим књиге која је ове вечери представљена, изаћи још барем две, са изводима из његових дела: „То је начин да му се захвалимо на ономе што је урадио и чиме је задужио завичајну културу“. Он је најавио и оснивање позоришта „Авлија Радета Јовића“ које ће изводити неке од текстова овог врсног ствараоца.

Вече је завршено, као што и приличи, говорењем антологијских стихова и извода из дела Радета Јовића, и подсећањем на „Зарета што још дава голови“, „Персу Шићерџику“, „на ћебапи што сами рипају на човеци у уста“, „на Лесковац што на малечку столичку седи“, и на друге, његове и наше, литерарне јунаке.

Уз то, сусрет поштовалаца дела овог врсног лесковачког књижевника и чувара матерњег језика, искоришћен је и за договоре око будуће заједничке сарадње, чију реализацију треба ускоро очекивати.