
Дечји цртежи и одговори на питања о Власотинцу, Власини, вртићу, библиотеци, музеју, цркви, споменицима…, искрени и симпатични, чине ову књижицу, по мишљењу многих, посебном и драгоценом, узору другима да и они за своја места ураде нешто слично.
Баш тако је и Наталија Васић, педагог, поносна на урађено, у поздравној речи изразила своју намеру да изађу у сусрет својим колегама у другим вртићима да им помогну да и они ураде нешто слично.
Психолог Мери Нешић је исказала задовољство одрастањем деце у малим срединама: „Искреност деце, исказана цртежима и речима, наводи нас на то да закључимо да се деца у Власотинцу осећају безбрижно и вољено.”
Уредник ове оригиналне књижице Срба Такић похвалио је отвореност и нарочитост дечјег размишљања јер: „Ако је њима читаво Власотинце једно велико двориште, место где могу слободно да изађу, играју се, друже, одрастају, они сутра не могу да буду друго него добри људи, који ће своје родно место учинити још бољим и лепшим.”