ЗАПИСИ СЛУШАНИКА ТИХОМИРА

Садржајно и веома занимљиво књижевно вече одржано је у суботу, 6. јула, у галерији наше библиотеке. Представање књиге „Записи слушаника“ Тихомира Поповића привукло је знатан број заинтересованих љубитеља писане речи, знатижељних да се ближе упознају са његовим литерарним стваралаштвом. Тихомир, по мајци Власотинчанин, вођен носталгијом и осећајем посебне припадности месту у којем је као дете често боравио, желео је да друго представаљање свог литерарног првенца, после оног одржаног у Клубу књижевника у Београду, буде управо у Власотинцу.

Зато је са собом повео и своје пријатеље, да похвали себе пред Власотинчанима и да Власотинце похвали пред њима, Бору Наградића, књижевника и Љубу Манасијевића, композитора и појца. Поред њих, у програму су учествовали и чланови Књижевног клуба „Росуља“, који су се потрудили да ово вече обележе својим наступима. Марија Поповић, Светлана Пешић, Јасмина Митровић Милчић, Весна Петковић Пешић и Никола Момчиловић, рецитовањем, читањем рецензија, вођењем програма, свирањем на гитари… учинили су програм другачијим од других.

Наравно, томе је понајвише допринео квалитет прича из књиге „Записи слушаника“, одакле, за ову прилику издвајамо тек два одломка:

„Овде сам у знак сећања на моју мајку Видосаву, Витку , бабу Јулку и деду Војислава Аранђеловића, када сам на школским распустима боравио у Власотинцу. Човек је најсрећнији у детињству и старости. Човек који је успео да остари ослобођен је већине жеља, старост је радост живљења која се испољава независно о добитака.“

„Нама је сада потребна утемељеност у колективној а не у индивидуалној свести свога народа. Увек када су нам се догађала тешка времена српски народ их је превазилазио у заједништву, зато нам је неопходна та свест о припадности, када постајемо сви исти и своји.“

И, на крају, да цитирамо и речи које је директор библиотеке Срба Такић изрекао отварајући ово књижевно, духовно, пријатељско вече:

„Путописац и историчар Тихомир Ђорђевић је давно устврдио да ‘Гледајући Власотинчане човеку се чини да и сам добива крила и постаје јунак’, а ево један други Тихомир, Поповић, много година касније враћа се свом завичају да нас подсети на то!“