Поменом који је вршио јереј Никола Пешић започео је завршни чин постављања спомен-обележја Христифору Црниловићу, сликару, ликовном педагогу и етнографу. Разумевањем општинског руководства споменик је постављен и уређен је простор око њега, поводом обележавања 60. годишњице од његове смрти. Све је ово урађено на иницијативу наше Библиотеке и директора Србе Такића.
На пригодној свечаности, приређеној тим поводом, окупио се велики број заинтересованих грађана који су са пажњом пратили програм.
„Данас, на 60. годишњицу смрти Христифора Црниловића, присећамо се да је његова етнографска збирка толико велика и толико значајна за српску културу да се чува, као његов легат, у оквиру Етнографског музеја у Београду, у Манаковој кући,” рекла је Јована Петковић у најави.
„Христифор је сликарство учио у Немачкој, у Минхену и Ахену, као професор сликарства радио је најдуже у Скопљу, тадашњој престоници Вардарске бановине, којој је и Власотинце припадало. После балканских и Првог светског рата, вратио се кући као капетан, али са последицама прележаног тифуса. Руке су му дрхтале, није могао више да слика, те се потпуно посветио истраживању живота и обичаја Срба у Северној Македонији, јужној Србији и на Косову и Метохији. Сакупљајући, бележећи, цртајући и фотографишући, оставио је трајна сведочанства о животу и трајању нашег народа на овим просторима. Његова збирка у Манаковој кући садржи око 2.600 предмета, 23.000 страница рукописне грађе, 1.167 негатив плоча, 711 књига и часописа. Од 17. новембра 1968. године Манакова кућа има сталну поставку Црниловићевих дела, а у њој се приређују и повремене изложбе. Христифор Црниловић је био посвећен послу који је самом себи задао – очување сећања на једно време и трајање, о коме и ми данас сведочимо. Без његовог дела српска етнографија би била много сиромашнија, многа сазнања не би нам била доступна, нити бисмо били свесни свога порекла, а још мање бисмо веровали себи и својој будућности. Својим радом и делом Христифор Црниловић нам је задао часну обавезу да будемо настављачи онога што је урадио, ако ни са чим другим, онда барем поштовањем њега самога, сећајући га се и истичући га за пример,” казала је Јована Петковић.
Срба Такић је потом, говорећи о Христифору Црниловићу као примеру који треба следити, указао да свако треба да верује себи и свом делу и да остане истрајан на своме путу, чак и упркос неразумевању средине.
Кустос у Манаковој кући, Милена Ђурица. у свом обраћању је нагласила да је Црниловићева збирка јединствена целина која представља саму срж културног наслеђа централног Балкана.
Аутор скулптуре, Милош Шарић, доктор примењених уметности, подсетио је да је Христифор био узор многим млађим уметницима из Власотинца који су познавали његов рад, па и њему самом, који га је скулптуром представио на симболичан и вишезначни начин.
Члан Општинског већа, Жаклина Стефановић, изражавајући задовољство због постављања споменика, нагласила је да негујући културу сећања желимо да исправимо неправду која је Христифору учињена у родном Власотинцу, недовољним поштовањем његовог дела.
Програм су својим појањем улепшале Мила Митић, Милена Крстић, Христина Јовић и Исидора Ранђеловић.
