Поводом обележавања 111. годишњице наше Библиотеке, посетили смо родну кућу Десанке Максимовић, ваљевску библиотеку „Јаков Ненадовић,” Музеј Ваљева и још неке знаменитости овога града. Ова посета је била планирана одавно и одлагана је неколико пута, зато је задовољство оних који су могли да пођу на пут било веће.
У библиотеци „Јаков Ненадовић” дочекале су нас колегинице Слађана, Катарина и Ирена, упознале нас са својом установом, радом и фондовима којим располажу. Као и наша Библиотека, и њихова је смештена у два одвојена објекта, имамо сличне проблеме са смештајем фондова, али и истоветне радости у раду са књигама.
Наравно да нисмо пропустили прилику да посетимо Музеј града Ваљева, Муселимов конак и Кулу Ненадовића (са изузетним поставкама и модерно опремљен, што је чаролију посете претворило у изузетно путовање кроз време). После сликања крај Десанкиног споменика у центру града, са нестрпљењем смо се упутили ка Бранковини и селу Рабровац, у којем је најраније године детињства провела и у њој основну школу завршила наша велика песникиња.
Двориште Цркве Светог Луке, у коме се налазе „стара” и „нова” школа, кућа у којој је живела Десанка са родитељима, реплика куће Ненадовића, неколико кућа собрашица карактеричних за овај крај, вајати…, све то чини јединствену музејску целину. Зграде су претворене у музеј школства и просвете, ту су и неки лични предмети највеће српске песникиње, а недалеко од цркве налази се и њен гроб.
Вратили смо се из Ваљева и Бранковине препуни утисака, презадовољни виђеним, али и помало тужни, јер смо своју посету предуго одлагали.
