Вече које је било предвиђено као представљање стваралаштва Љиљане Такић Миленковић, као и њене последње књиге „Давид и Наталија“, претворило се у вече пријатељских разговора, пријатног дружења и песничких узлета. Свему томе кумовала је сама ауторка, окупивши око себе драге људе, са којима је желела да подели радост стваралаштва.Најпре су о књизи говорили њени рецензенти, Срба Такић и Саша Станковић. „Власотинце се хвали и поноси својим суграђанима који су, осим свог родног места, својим радом и делом оплеменили и Лесковац, у којем су провели највећи део радног и животног века. Љиља свакао спада у такве људе“, казао је Срба Такић.
„Ова књига, у првом делу, на модеран начин обрађује модерну тему – интернет предаторе. Ипак, она је жанровски неодређена, јер њен други део садржи биографију и монографију ауторке. То свакако неће омести читаоце да уживају у њеном ишчитавању“, рекао је Саша Станковић.
После уводничара, Љиљана Такић Миленковић је прочитала једну своју причу и пар песама. Присетила се је и времена које је описала у својој књизи, све жалећи за њим, признајући да не схвата ово садашње време.
Она је, затим, поздравила своје пријатеље, који су из Лесковца дошли да испрате вече посвећено њој, и на тај начин јој искажу поштовање. Била је ту, поред осталих, и Јелена Јанковић, председница Удружења писаца општине Лесковац, и др Миодраг Горановић, председник Савеза писаца у отаџбини и расејању Лесковац. Можда и због чињенице да је и сама чланица тих удружења Љиљана је остатак вечери препустила осталим присутним члановима да се представе.
Простор наше Галерије ове је вечери учинила лепшим и Снежана Стаменковић, која га је украсила изложбом својих слика од сувог цвећа.
