Намерно остављена за последњи радни дан у 2023. години, књига „Власотинце у листу Вардар (1932-1936)“ представљена је у Читаоници Завичајног одељења, у Гигиној кући, у петак 29.12, од 19 сати. Занимљива тема, добра посета заинтересоване публике, компетентни саговорници који су за ову прилику дошли из Скопља, учинили су ово вече посебним.
Књига „Власотинце у листу Вардар (1932-1936)“ представља зборник текстова који су у периоду од 1932. до 1936. године били објављивани у листу Вардар. У овом периоду у Краљевини Југославији Власотинце је територијално припадало Вардарској бановини, те су штампани прилози били сведочанство друштвеног живота тадашњег власотиначког среза.
О књизи су поред директора Библиотеке, Србе Такића, говорили и њени приређивачи, Виктор Цветић и Нино Шкрињарић, као и Стојан Аврамовски, архивиста у Архиву Македоније. Уз њих је био и Саша Станковић, чије дугогодишње пријатељевање са Виктором довело до везе са нашом установом и до идеје да се приреди и одштампа ова књига.
Обраћајући се присутнима Виктор Цветић је нагласио да је у Власотинце први пут дошао грешком, али га је толико заволео да му се после тога враћао неколико пута:
„Радећи у Архиву Македоније желео сам да приредим нешто за ово лепо место. Уз помоћ колеге Стојана, доајена македонске архивистике, одвојили смо текстове о Власотинцу које смо успели да пронађемо. Онда смо то, са пријатељем Нином, који је некада био новинар у листу Нова Македонија, приредили за штампу“.
Настављајући његово излагање Нино Шкрињарић је потврдио своју жељу да помогне пријатељу Виктору у намери да приреди монографију о Власотинцу:
„За мене је прилика да шетам улицама којима су некада шетали те-ве хероји мога детињства, најпре Шурда, а онда и Бата Ђоша и Тика Шпиц, биле довољна да ме Власотинце освоји. Зато је и одлука се се упустимо у авантуру трагања по архиву, а на молбу Србе Такића, била најлакша одлука коју смо донели“.
„Цветић и Шкрињарић су олакшали посао неким будућим истраживачима историје Власотинца. Велико је питање када би се коме пружила прилика да оде до Скопља и добије могућност да истражује у македонском архиву“, казао је професор Станковић у свом обраћању.
Стојан Аврамовски је, вођен искуством, наговестио да постоји архивска грађа о Власотинцу која се чува и на другим местима, што отвара могућности даљих истраживања и сарадње са нашом установом.
Ово је била најбоља порука и завршетак вечери – најава нових дела које је иста ова екипа спремна да уради у част нашег Власотинца, а које ће потом библиотека да уобличи у нову књигу.
no images were found
