Традициоинални, ове године пети по реду, сусрети црнотравских аутора, под називом Црнотравска ората, одржани су у сали Библиотеке „Сестре Стојановић“, која је и њихов организатор.
Писци, песници, истраживачи, историчари, учитељи и професори, од почетника до оних са највишим звањима, родом Црнотравци, окупљају се овим поводом да се виде, попричају, размене искуства, похвале се оним што су публиковали у међувремену, да договоре заједничке активности и пројекте.
Директорка црнотравске библиотеке, Александра Цветковић, уводничар и домаћин ових сусретања, похвалила је жеље и напоре које улажу сви присутни за виђањем и трајањем, јер, парафразирала је познату изреку – „Црна Трава је вечна док су јој деца верна“.
Директор наше библиотеке, Срба Такић, овога пута у улози водитеља, похвалио је добру сарадњу две установе културе из две општине, истакавши да су управо ова сусретања, односно „Црнотравска ората“ изродили заједничко издаваштво две библиотеке, захваљујући којем је до сада одштампано шест књига.
Ове године приметан је мањи број присутних па је предложено да док траје програм свако ко жели напише неки стих, мисао, песму о Црној Трави – да се програм учини разноврснијим, али и да се отерају оне силе које су ове године утицале да посећеност буде мања. Од десетак пристиглих радова као најуспешнији прихваћен је онај који је дала Јелена Лепојевић, родом из махале Сировичине, село Брод: „Како скројити божански висак / да измери чежњу и онај врисак / који Црнотравци носе у грудима, / жељни да се врате својим брдима.“
Треба истаћи и да је недавно упокојеном Бранку Димићу, неуморном истраживачу и записивачу живота и обичаја Црнотраваца одато поштовањем минутом ћутања.
