Ове недеље кренуће радови на изради дренаже око Гигине куће, што нас је удаљило од могућности организације пригодног програма поводом 8. септембра, Међународног дана писмености. Међутим, то нам није умањило обавезу да макар подсетимо на тај важан датум и на нашу бригу да кроз популаризацију читања и подстицања истраживања, сазнавања и писања своје Власотинце учинимо паметнијим, лепшим, веселијим и срећнијим.
Тек подсећања ради, према Државном шематизму Краљевине Србије за 1894. годину у Власотинцима постоји читаоница. А две године пре тога, према истом извору, неки Цветко Петковић је отворио прву књижару. Биће да то не треба да нас чуди, јер је још за турског вакта било пренумераната на „српско слово“, а међу првима се помиње неки Раденко Лепојевић.
А колико су Власотинчани полагали на писменост и описмењавање сведочи нам текст Станислава Горуновића из другог броја Власотиначког зборника: „По попису од 1879. године Власотинце се истицало по броју писмених становника: 432 писмена мушкарца и 32 писмене жене, од укупно 2626 становника. У то време, у много већем Нишу свега 732 мушкарца била су писмена, а у Врању је било 27 писмених жена. Може се слободно рећи да је наш срез имао више писмених становника него многи други градови“!
Између два Дана писмености наша је библиотека припремила и одштампала више од двадесет књига! У Извештају о раду за 2023. годину стоји да је број издатих дела био 14, док до краја ове 2024. године очекујемо да их буде још више. Закључили би смо, без лажне скромности, да смо достојни настављачи дела својих предака.
