„’Трајање старе чаршије (Градитељско наслеђе Власотинца)’ је књига коју смо успели да одштампамо захваљујући подршци локалне самоуправе, која је имала разумевања за пројекат којим смо конкурисали претходне године. Сам рад на књизи, истраживање, избор мотива, писање, фотографије, скице и цртежи, тумачења и коментари, дела су стручног тима Завода за заштиту споменика културе Ниш, који је, са нашом Библиотеком, саиздавач ове публикације. Захваљујући тој сарадњи књига је добила посебан значај и вредност и биће одличан пример и неизбежан узор свима који би хтели своје чаршије да ставе у корице књига и сачувају од заборава све што је темељ сећања једне средине“ – овим речима, не кријући задовољство, обратио се на почетку вечери Срба Такић, уредник књиге.
Занимање за њу било је велико и од самих Власотинчана, те је галерија „Миодраг Нагорни“, где је обављено представљање, била препуна. Своје нарочито интересовање они су исказали, на крају званичног дела програма, питањима, коментарима, као и сећањима на минуло време, о којем и „Трајање старе чаршије“ сведочи.
О књизи су говорили њени аутори, Ивана Цветковић, Ђорђе Стошић и Ана Момчиловић Петронијевић, истичући да је Власотинце својим положајем, околним пејзажем и реком Власином, одувек привлачило посебну пажњу, као што је и служило за углед срединама сличним по величини, када је у питању брига о старинама и њихова заштита.
Ивана Цветковић је посебно нагласила да су четири објекта у Власотинцу заштићена као споменици културе, а да чак 57 њих заслужују да буду проглашени културним добром од посебног значаја.
Ђорђе Стошић се присетио да је на почетку рада на проучавању старе власотиначке чаршије најчешћи одговор њихових саговорника био да старе чаршије више нема, а: „Испоставило се, и ова књига говори о томе, да је Власотинце, ипак, очувало добар део своје старине, као и дух чаршије“!
Ана Момчиловић Петронијевић, професорка на Грађевинско-архитектонском факултету, говорећи најпре о сарадњи њене установе са Заводом, казала је да су на факултету били формирали посебну радну групу од заинтересованих студената, која је имала за циљ да представи своје виђење уређења старе власотиначке чаршије. „Сигурна сам, казала је она, да је њихов рад допринео популаризацији Власотинца у стручним круговима и да ће неке њихове идеје бити прихваћене“.
На крају, а ово посебно издвајамо, рад на овој књизи уврштен је у десет „примера добре праксе очувања културног наслеђа у Европи“, од стране надлежних европских институција, па ће у августу они бити гости Власотинца и ближе се упознати са оним што је Власотинце било и шта је сада, као и са нашим напорима на очувању наслеђеног.
