Невреме са кишом, тог 18. новембра, нимало није сметало пријатељима Хермине Златановић, њеним пратиоцима на Фејсбуку и поштоваоцима онога што пише, да дођу у библиотеку на представљање њеног књижевног првенца. Да „Приче душе“, како је назвала своју књигу кратких прича, то заиста и јесу, показало се читањем неколико њих. Публика их је са пажњом слушала, награђивала аплаузима, али и налазила за потребно да дискутује о ономе што је чула.
Тако је ово представљање добило једну посебну, рекли бисмо, пријатељску атмосферу, где су слушаоци спонатно реаговали, јављали се и својим дискусијама допуњавали оно што су чули. Можда је управо такав приступ тајна препознатљивости и успеха Хермине на друштвеним мрежама, где је, како је у уводној речи нагласио директор библиотеке Срба Такић, „постала звезда“! Уз то он је истакао да ниједна промоција у библиотеци до сада није била тако добро организована од стране аутора – са домаћином вечери, неколико добрих говорника, са лаганом музиком која је пратила читав догађај и дала му посебну пријатну ноту.
Дакле, ово вече су учинили нарочитим Биљана Павловић, Маја Стаменковић, Марина Стојковић, Грозда Ристић, Зоран Јовановић и Иван Димитријевић. Из публике су се јавиле да прочитају по једну причу и дале коментаре о Хермини, коју су до тада знале тек преко Фејсбука – Ана Марић и Марина Крстић. Сама Хермина Златановић, на крају вечери, препуна лепих утисака и не кријући задовољство због бројности публике и пажње коју су јој исказивали, казала је да је многе од прича у књизи сама доживела, сачувала их у себи и имала потребу да их подели са другима. „Сада ми већ долазе људи са својим причама, има ту и лепих и тужних, а ја им додам мало својих боја и претачем их у заједничке емоције“, покушала је да објасни популарност онога што пише.
