Мада је ово његова трећа књига песама за децу, пета књига поезије и ко зна која по реду написана књига уопште, и мада је иза њега много награда на разним конкурсима, ово је, ипак, његово прво званично појављивање као аутора пред публиком. Додуше, и то виртуелно, што му је олакшало одлуку да се представи као песник.
Велику захвалност за то дугује: Јовани Петковић, Маји Миљковић и Зорану Стојичићу. Али и свим пријатељима који су га охрабривали и желели да прочитају по једну његову песму из поменуте књиге: Власти Ценићу, Анити Пешић, Мили Митић, Ивани Краинчанић, Светлани Станковић, Горици Додеровић, Јелени Лепојевић, Андрији Миладиновићу, Гордани Пејовић, Радовану Миљанићу, Биљани Горуновић и Људмили Нагорни Обрадовић.